Ressources numériques en sciences humaines et sociales OpenEdition Nos plateformes OpenEdition Books OpenEdition Journals Hypothèses Calenda Bibliothèques OpenEdition Freemium Suivez-nous

Manifest za digitalne humanističke nauke

Kontekst

Mi, profesionalci ili posmatrači digitalnih humanističkih nauka okupili smo se u Parizu za THATCamp maja 18. i 19., 2010.

U toku ta dva dana smo razgovarali, razmenjivali, i grupno prezentovali ono što su digitalne humanističke nauke, i pokušavali zamisliti i izmisliti ono što one mogu postati.

Na kraju kampa – koji predstavlja prvi korak – mi smo predložili istraživačkim grupama, i svima onima koji su uključeni u stvaranje, objavljivanje, valorizaciju i očuvanje znanja, manifest za digitalne humanističke nauke.

I. Definicija

1. Digitalna promena društva menja i dovodi u pitanje uslove proizvodnje i distribucije znanja.

2. Po nama, digitalne humanističke nauke se odnose na ukupnost društvenih i humanističkih nauka. Digitalne humanističke nauke nisu tabula rasa. Naprotiv, one se zasnivaju na svim paradigmama, veštinama i znanjima specifičnim za te discipline, dok mobiliziraju sredstva za rad i jedinstvene perspektive omogućene digitalnom tehnologijom.

3. Digitalne humanističke nauke su “transdisciplinarne” utjelovljujući sve metode, sisteme i heurističke perspektive povezane s digitalnim unutar područja humanističkih i društvenih nauka.

II. Situacija

4. Uočili smo:

– Da su se eksperimenti u digitalnom domenu društvenih i humanističkih nauka umnožili u drugoj polovini stoleća. Ono što se od nedavno pojavljuje su centri za digitalne humanističke nauke – koji su u ovom trenutku sami sebi prototip ili područja primene specifična za pristup digitalnim humanističkim naukama;

– Da računski i digitalni pristupi imaju veća tehnička, a time i ekonomska, istraživačka ograničenja; da ta ograničenja pružaju priliku za podsticanje grupnog rada;

– Da, dok određeni broj dokaznih metoda postoji, one nisu podjednako poznate ili deljene;

– Da postoje mnoge grupe koje proizlaze iz zajedničkih interesa u praksi, alata i raznih interdisciplinarnih ciljeva – kodiranje tekstualnih izvora, geografskih informativnih sistema, leksikometrije, digitalizacije kulturne, naučne i tehničke baštine, internetske kartografije, istraživanja podataka, 3D, usmenih arhiva, digitalnih umetnosti i književnosti hipermedija, itd. – a da su ove zajednice konvergentne za formiranje područje digitalnih humanističkih nauka.

III. Deklaracija

5. Mi, stručnjaci za digitalne humanističke nauke, gradimo zajednicu prakse koja je solidarna, otvorena, gostoljubiva i slobodno dostupna.

6. Mi smo zajednica bez granica. Mi smo višejezične i multidisciplinarna zajednica.

7. Naši ciljevi su unapređenje znanja, poboljšanje kvaliteta istraživanja naših kolega, obogaćivanje znanja i kolektivne baštine, u akademskoj sferi i izvan nje.

8. Mi pozivamo na integraciju digitalne kulture u kontekstu opšte kulture dvadeset i prvog veka.

IV. Smernice

9. Pozivamo na otvoren pristup podacima i metapodacima, koji mora biti dokumentovan i interoperabilan, i tehnički i konceptualno.

10. Podržavamo širenje, razmenu i slobodnu modifikaciju metoda, kodova, formata i rezultata istraživanja.

11. Tražimo integraciju digitalnih humanističkih obrazovanja unutar društvenih nauka i humanističkih nastavnih planova i programa. Takođe želimo videti stvaranje diploma specifičnih za digitalne humanističke nauke, te razvoj posvećen profesionalnoj edukaciju. Konačno, želimo takve stručnjake koji se uzimaju u obzir za zapošljavanje i razvoj karijere.

12. Mi se obvezujemo na izgradnju kolektivnog znanja koje se temelji na zajedničkom rečniku, kolektivnog znanje polazeći od rada svih uključenih aktera. Ova kolektivna ekspertiza treba da postane opšte dobro. To je naučna prilika, ali i priliku za zapošljavanje ljudi u svim sektorima.

13. Želimo pomoći u definisanju i propagiraju najbolje prakse, koja odgovara potrebama utvrđenim u okviru ili preko disciplina, koja bi se trebala razvijati i proizilaziti iz rasprave i konsenzusa unutar uključenih grupa. Temeljna otvorenost digitalnih humanističkih nauka ipak osigurava pragmatičan pristup protokolima i vizije, što zadržava pravo na suživot različitih i konkurentnih metoda, na korist obilja misli i prakse.

14. Pozivamo na stvaranje skalabilne digitalne infrastrukture kao odgovor na stvarne potrebe. Ove digitalne infrastrukture gradit će se iterativno, na temelju metoda i pristupa koje su se pokazale uspešnim u istraživačkim grupama.

Pridružite nam se!

Traduction par Aleksandra Šafran


OpenEdition vous propose de citer ce billet de la manière suivante :
Marin Dacos (26 mars 2011). Manifest za digitalne humanističke nauke. THATCamp Paris. Consulté le 6 décembre 2024 à l’adresse https://doi.org/10.58079/uo26


Vous aimerez aussi...